Rome alone - SRUŠEN SNJEŠKO

Ružu s taburea premjestila sam na stol i ponudila džordžklunijevskoj guzici da se smjesti.

Četiri sata kasnije, bili smo na istoj poziciji.
I istoj udaljenosti.
Približavale su se samo čaše dok su se kucale.
I njegove čežnje, ispostavit će se.

Ponoć je prošla, promili značajno narasli, prestala sam brojati koliko su čaša prosecca ugodni razgovori ispraznili.

Odlučila sam da je stvarno vrijeme za poći u krevet.

Šarmantno je ponudio da me isprati do hotela.
Hvala, nema potrebe, znam put, odgovorila sam.
Jesam li sigurna, pitao je još nekoliko puta, silno želeći poći sa mnom.

Nisam bila zainteresirana za pratnju.
Jasno je šta ona znači.
Nemamo dvanaest godina, a nismo ni u romantičnom filmu.
Ispratiti do hotela znači i ući u hotel.
I parkirati svog domaćina!

To sam mu i rekla.

Ustala sam, pozdravila i gazdu i konobarice, ostale rakopčane košulje i sve koji su u međuvremenu unutra došli.

Zahvalila na divnoj večeri, dala ruku i zagrljaj i krenula ka hotelu fino cvrcnuta.

Vidimo se sutra, vikao je za mnom.

…